SULUV

Савез удружења ликовних 
уметника Војводине / СУЛУВ

Булевар Михајла Пупина 9, Нови Сад
+381 (0) 21 524 991

Савез удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ) је основан као Удружење ликовних уметника Војводине 1946. године и једно је од најстаријих ликовних уметничких удружења у Србији и Југославији. Од 1958. године функционисало је као подружница Удружења ликовних уметника Србије из чијег се састава издваја 1977. године. Од 1985. године делује као Савез удружења ликовних уметника Војводине. Године 2011. добија статус репрезентативног удружења у култури за област ликовних уметности. Данас броји 563 члана. Галерија Удружења на Булевару Михајла Пупина почела је са радом 1969. године и од тада у њој се током године организују бројне изложбе и други ликовни догађаји и манифестације.

Од настанка до данас Удружењу је припадало више од хиљаду еминентних ликовних уметника са подручја Војводине, различитих генерација и националности, са великим диверзитетом стилова и поетика у уметничким опусима. Током више деценија СУЛУВ промовише и негује стваралаштво својих чланова организовањем изложби и публиковањем пратећих каталога. СУЛУВ је током 75 година континуираног постојања и деловања промовисао и реализовао велики број значајних догађаја – самосталне и колективне изложбе чланова и гостујућих уметника, изложбе чланова у региону и у иностранству, као и промоције, семинаре, конгресе, предавања и јавне трибине. СУЛУВ на једном месту окупља све релевантне ауторе активне на пољу ликовне уметности који стварају на територији АП Војводине. Својим активностима и програмима Удружење учествује у стварању и бележењу актуелних тренутака кроз историју ликовне културе у Војводини и у Новом Саду. 

Савез удружења ликовних уметника Војводине данас, на основу дефинисане стратегије у области ликовних и визуелних уметности, обавља поверене послове и кроз репрезентативни рад функционише у циљу оснаживања нове продукције уметника и младих стваралаца, промоције и едукације уметника и публике, афирмације, размене и сарадње и нових концепата који унапређују културни живот овог простора. Удружење константно ради на ревитализацији функционисања кроз успостављање професионалног повезивања са другим удружењима у региону и иностранству и реактивира комуникацију у пољу савремене културне продукције. СУЛУВ традиционално организује, продуцира и реализује око 40 догађаја годишње који, у новијој пракси, функционишу кроз више програма: Програм изложби чланова Удружења, Програм сарадње и партнерских реализација, Програм рецензије, Едукативно-истраживачки програм, Програм размене и боравка, Издавачки програм и Програм нових уметничких пракси. Сви програми посвећени су актуелном уметничком стваралаштву и садржајима које Удружење продуцира у сарадњи са другим институцијама и удружењима из области културе и ликовне уметности.

Тајмлајн СУЛУВ-а

Из историје удружења

1946.
Основано Удружење ликовних уметника Војводине, једно од најстаријих ликовних уметничких удружења у Србији и Југославији.

1948.
У Галерији слика Матице српске одржана Изложба савремених војвођанских ликовних уметника.

1949.
У Галерији Матице српске одржана III изложба савремених војвођанских ликовних уметника. Излагали: Јожеф Ач, Радмила Граовац-Рис, Мирко Даљев, Михајло Дејановић, Александар Ивањош, Ксенија Илијевић, Сава Ипић, Иван Јакобчић, Стеван Јеновац, Милан Кечић, Евгеније Кнежевић, Милан Коњовић, Стеван Максимовић, Шандор Нађ, Миливој Николајевић, Шандор Олах, Живка Пајић, Бошко Петровић, Павле Ружичка, Ђорђе Табаковић, Ђурђе Теодоровић и Стојан Трумић.

1951.
Самостална изложба Милана Коњовића у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду.
У Галерији Матице српске одржана V изложба Удружења ликовних уметника Војводине са делима ликовне и примењене уметности.
У Галерији Удружења ликовних уметника Војводине одржавају се самосталне изложбе чланова Удружења.

1956.
Трибина младих почиње своје деловање 1954, а свој званични назив добија у септембру 1956. године.
Основана Уметничка колонија Ечка у близини Зрењанина.

1957.
Формирана Подружница за Војводину у оквиру Удружења ликовних уметника Србије. За Управу секције именовани: Радмила Граовац, председница, Богомил Карлаварис, секретар, Милан Керац, благајник. За чланове Уметничког савета именовани су: Анкица Опрешник, Милан Кечић, Јован Солдатовић, Милан Коњовић и Миливој Николајевић. Покрећу се питања: изложбене сале, изложбене политике, образовања и усавршавања, социјалног статуса уметника, сарадње са другим удружењима, као и питање решења простора за сликарске атељее.
Одржана изложба Ликовни уметници Војводине у згради Дирекције канала ДТД, изложба је гостовала и у другим војвођанским градовима.

1958.
На Пленуму Подружнице донете су три основне препоруке: о откупу уметничких дела, о синтези ликовних уметности и архитектуре и препорука о подизању споменика организовањем конкурса.
Подружница добија потврду за оснивање и надлежности за рад удружења за Војводину, са седиштем у Новом Саду у Змај Јовиној улици бр. 21.
У Галерији Матице српске организована обимна Изложба чланова УЛУС-а, Подружнице за Војводину, излагали су сви чланови (33).

1960.
Изложба Савремена ликовна уметност у Војводини представљена у републичким центрима Југославије, уследиле су и узвратне изложбе у Новом Саду.
Одржана Изложба УЛУС-а, Подружнице за Војводину у Музеју у Вршцу, као и у Приштини.
Подружница први пут организује изложбу страног уметника, аргентинског сликара Роберта Капура.
Покренута је иницијатива за оснивање Установе савремене југословенске уметности Ликовна јесен у Сомбору.

1961.
Отворена је специјализована музејска установа Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду, са 173 уметничка дела.

1962.
Општина Суботица основала Галерију Ликовни сусрет – Палић (данас Савремена галерија Суботица).
Подружница организовала I скуп сликара Југославије у Суботици, објављена је публикација са текстовима значајних теоретичара уметности и ликовних уметника.
На Петроварадинској тврђави организована изложба Из атељеа новосадских уметника – чланова Подружнице, као подршка уметницима у решавању проблема радног простора.
Подружница се активно укључује у сарадњу са институцијамаоко украшавања јавних објеката и уређења градских простора.

1965.
Изабрани су представници градова у циљу успостављања јаче мреже сарадника Подружнице: Иван Јакобчић (Сомбор), Габор Силађи (Суботица), Исидор Врсајков (Нови Сад) и Тивадар Вањек (Зрењанин).
Одржано је Саветовање у Суботици са темом „Проблеми ликовне културе у војвођанским комунама”. Учествовали су ликовни уметници и архитекти, објављен је билтен.
Група од 18 водећих новосадских ликовних уметника шаље Допис / Протестно писмо и елаборат Општинској Скупштини Новог Сада, у којем упозоравају на тешку ситуацију у ликовном животу града.
Јесења изложба чланова УЛУС-а, Подружнице за Војводину организована у Суботици, у Градској изложбеној сали.

1966.
Основана Галерија савремене ликовне уметности у чијем оснивању су значајну улогу имали и ликовни уметници, чланови Удружења.
Интензивирају се односи са иностранством у области културе.
Одржана Заједничка седница Одбора за ликовне уметности КПЗ, УЛУС-а, Подружница за Војводину, УПИДИВ-а и уметничких колонија Војводине.
Одржана Годишња изложба у Галерији Матице српске са учешћем 26 уметника, као и 6 уметника који нису били чланови, уз богат пратећи каталог.

1967.
У Новом Саду организован ВИИ конгрес Савеза ликовних уметника Југославије, учествовало је преко стотину ликовних уметника из читаве државе. Организована је и пратећа Изложба ликовних уметника Војводине.
Годишња изложба УЛУС-а, Подружнице за Војводину одржана у Галерији Матице српске.

1968.
Покрајински секретаријат за образовање и културу образовао је Координациону комисију за подизање спомен-обележја, у коју су били укључени и чланови Удружења.
Седиште Удружења се сели из Галерије Матице српске (где је годинама деловало) у нове просторије КПЗ Војводине.
Одржана групна Изложба чланова Удружења ‒ Зимски салон Ликовног сусрета у Суботици.

1969.
Одржана велика колективна изложба чланова Удружења – Савремени ликовни уметници Војводине у Галерији Матице српскеи у Дому културе у Руми. Учествовало је 70 уметника са 350 радова из области ликовне и примењене уметности, уз обимну монографију са преведеним стручним текстовима.
У организацији Галерије савремене ликовне уметности одржане су две ретроспективне изложбе чланова Удружења – Тивадара Вањека и Анкице Опрешник.Организоване су две групне изложбе чланова Удружења, у Темишвару и у Модени.
Удружење закључује уговор о закупу изложбеног простора у Новом Саду (сада Галерија СУЛУВ-а, на Булевару Михајла Пупина 9). Сачињени су детаљни планови за реконструкцију простора и формирање Мале галерије Удружења. Ласло Капитањ дизајнира лого Галерије Удружења.

1970.
Мала галерија Удружења почиње са радом, организују се изложбе у трајању од две недеље, капацитета 20‒25 слика средњег формата. Уметнички савет Удружења руководи Галеријом (први председник М. Николајевић).
Општинска заједница културе започиње израду 25 атељеа на Петроварадинској тврђави за потребе ликовних и примењених уметника. Иста институција формира Комисију за синтезу која укључује и чланове Удружења у различитим форматима сарадње ликовне / примењене уметности и архитектуре.
Бројни ликовни уметници добијају станове преко Удружења.
Колективна изложба Ликовни уметници Војводине одржана у Уметничком павиљону у Београду.

1971.
Заједничка изложба чланова УЛУС-а и УЛУВ-а – УЛУС 71 одржана у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”.
Удружење заједно са Музејом града Новог Сада и ГСЛУ преузима организовање Новосадског салона.

1972.
Изложба Савремена ликовна уметност Војводине одржана у МСУ у Београду, потом је пренета у Загреб у Модерну галерију ЈАЗУ и у Местну галерију у Љубљани. Продукцију изложбе је радила ГСЛУ.
Годишња Изложба Ликовни уметници Војводине одржана у Зрењанину, а потом пренета у Вршац, Суботицу и Сомбор. Учествовало је 50 уметника.
Први пут је одржан Новосадски салон у Галерији Матице српске. Конципиран је као годишња смотра нових радова чланова сва три удружења: УПИДИВ Подружница за Војводину, УЛУС Подружница за Војводину и ДаНС. Од 1973. Новосадски салон прелази у изложбени простор Галерије Радничког универзитета, где остаје до свог гашења у првим годинама 21. века.

1973.
На Конкурсу за доделу атељеа 21 уметник је добио свој радни простор: у бившем студентском дому, на Топовњачи и у касарни.
Изложба Савремена ликовна уметност Војводине представљена је у Словачкој, у Народној галерији у Братислави (у организацији ГСЛУ).Приказани су радови из различитих области уметности чланова УЛУВ-а, УПИДИВ-а и ДаНС-а. Изложба је презентовала радове настале у периоду 1960‒1973. године, 147 дела 58 аутора.

1974.
Почела са радом Академија уметности(одлуком Скупштине АП Војводине) као један од факултета у саставу Универзитета у Новом Саду. Структура Академије,од самог почетка обухвата образовање у музичким, ликовним и драмским уметностима. У оснивачкој Комисији су били еминентни стручњаци и уметници из више југословенских културних центара.
Одржана оснивачка скупштина Удружења ликовних уметника Војводине. Активи свих секција војвођанских градова и Подружнице су усвојили Програм и Статут.Од тада УЛУВ делује као аутономно удружење ликовних уметника у саставу УЛУС-а.
Одржане три изложбе посвећене младим ствараоцима: Млади новосадски ликовни уметници (Трибина младих у Новом Саду), Млади ликовни уметници Војводине (Дом омладине у Београду) и Тренутак југословенског сликарства 74. млада генерација (Народни музеј у Сомбору).
У Новом Саду отворена Галерија ликовне уметности – Поклон-збирка Рајка Мамузића, колекција која обухвата уметничко стваралаштво послератне генерације уметника.

1975.
У Галерији Матице српске одржана изложба Савремена новосадска графика‒ 20 графичара, чланова УЛУВ-а.
Поводом 30 година од победе над фашизмом УЛУВ је у Галерији Матице српске организовао изложбу Цртеж у делима ликовних уметника Војводине. Учествовало је 76 уметника и приређена је обимна монографија.
У Галерији УЛУВ-а организоване су изложбе: Сликари погинули током ИИ светског рата (П. Сударски, Б. Шупут, Б. Вучковић, С. Шумановић) и Жена ‒ чланица УЛУВ-а.
УЛУВ има у чланству 91 уметника и под својим надзором има око 70 атељеа.

1977.
Назив Удружење ликовних уметника ‒ УЛУВзванично је уписан у Регистар. Усвојен је и нови Статут у складу са Законом о удружењима грађана.
Одржана 26. Пролећна изложба УЛУВ-а у Галерији Матице српске.
Група академских вајара Мајска група (П. Радовановић, Љ. Денковић, М. Маринков, А. Васиљевић, Р. Гикић) имала је Изложбу скулптура у слободном простору, на Кеју Моше Пијаде. Сличне изложбе у јавном простору реализоване су и наредних година. У Удружењу је било 16 академских вајара.

1978.
Изложба Кунстлер аус дер Војводина одржана у Немачкој, у Галерие Росенхеим.
Одржана 27. Пролећна изложба УЛУВ-а у Галерији Матице српске.

1979.
Организована 28. изложба чланова УЛУВ-а у Галерији Матице српске.
У галерији УЛУВ-а организована изложба Поклон Црној Гори којом су чланови удружења исказали саосећајност са републиком Црном Гором која је била погођена снажним земљотресом. Изложба је наредне године организована и у Црној Гори.
Академија уметности у Новом Саду, на личну иницијативу проф. Богданке Познановић, оснива Визуелни студио за интермедијална истраживања, као први такве врсте у Југославији.

1981.
У Галерији Матице српске организована јубиларна 30. Пролећна изложба чланова УЛУВ-а, а за време одржавања 36. светског првенства у стоном тенису, у Новом Саду.
Изложба Савремена умјетност Војводине одржана у Дому културе Бања Лука.
Ференц Барат дизајнира лого УЛУВ-а.

1982.
Са радом започео Интернационални вајарски симпозијум скулптуре великог формата у теракоти у Кикинди, као јединствен симпозијум ове врсте у свету.

1984.
На 33. Пролећној изложби излагало је 111 уметника, чланова УЛУВ-а. Изложба је одржана у Галерији Матице српске и у Народном музеју у Вршцу.

1985.
Удружење се уписује у Регистар под називом – Савез Удружења ликовних уметника Војводине(назив под којим удружење и данас делује) као друштвена организација са седиштем у Новом Саду. Нови Статут је донет на седници Савеза 9.11. 1985.
34. Пролећна изложба УЛУВ-а одржана у Суботици у Галерији „Ликовни сусрет”, а затим у Новом Саду у Галерији Матице српске.
Изложба Југославија.Уметност уВојводини данас, избор (Jugoslawien. Die Kunst in der Vojvodina heute, Auswahl),у организацији Покрајинског завода за међународну сарадњу, реализована је у Немачкој (Штутгарт, Келн, Бон) и у Аустрији (Беч).

1986.
Изложбе Удружења се организују по градовима Војводине, 35. Пролећна изложба СУЛУВ-аодржана јеу Савременој галерији у Зрењанину и била је посвећена 30-годишњици Уметничке колоније Ечка.
Изложба Уметност у Војводини данасодржана је у ХДЛУ Галерији „Карас”, у Загребу.

1987.
Према званичним подацима СУЛУВ у овој години има 199 чланова, а Савез чини 6 удружења ликовних уметника Војводине: УЛУВ Нови Сад 125 чланова, УЛУВ Суботица 17 чланова, УЛУВ Сомбор 13 чланова, УЛУВ Зрењанин 18 чланова, УЛУВ Панчево 13 чланова и УЛУВ Вршац 13 чланова. У Новом Саду 35 уметника има статус самосталног ликовног уметника. УЛУВ Нови Сад располаже са 42 атељеа.
Галерија Савеза излаже радове чланова из целе Војводине, а канцеларија обавља послове и за Савез удружења Војводине и за УЛУВ Нови Сад.
Одржана Пролећна изложба на којој су излагали чланови УЛУС-а, СУЛУВ-а и УЛУК-а, у Београду, Нишу, Приштини и Новом Саду.

1988.
37. Пролећна изложба СУЛУВ-а организована је у Новом Саду у Галерији Матице српске, а затим у Нишу и у Приштини. Учествовало је 108 уметника, а урађен је и обиман каталог.

1990.
Извршни савет Скупштине општине Нови Сад доделио је 9 атељеа члановима Удружења.
Одржана 39. Пролећна изложба чланова СУЛУВ-а у Музеју социјалистичке револуције Војводине.

1993.
Основан је Ликовни круг, специфична организација уметника са Петроварадинске тврђаве.

1994.
У сарадњи са часописом за културу и уметност Кровови из Сремских Карловаца публикован је нулти број ЛИСТ-а (Ликовна стварност)– информатора за чланове СУЛУВ-а. У децембру је публикован 1. број ЛИСТ-а као пратећи каталог 43. годишње изложбе СУЛУВ-а, у Галерији савремене ликовне уметностиу СПЦ „Војводина”, са додатним информацијама за чланове Удружења.
Одржано 1. југословенско бијенале младих у Вршцу.

1996.
Организована 45. годишња изложба СУЛУВ-а, у Галерији савремене ликовне уметности у СПЦ Војводина, а потом је пренета у Галерију „Јован Поповић” у Опову.
Од 1992. до 1996. године примљен је 41 нови члан у СУЛУВ.

1998.
Први Интернационални мултимедијални уметнички фестивал ИМАФ отворен је у МАС галерији (Multimedial Art Studio) у Оџацима.

1999.
Представници СР Југославије на 48. бијеналу у Венецији су уметници са вајарским радовима насталим у оквиру Симпозијума скулптуре Terra из Кикинде (М. Дамјановић, М. Гвозденовић, С. Којић, М. Маринков, Б.Н. Познановић, Т. Стевановић).

2002.
Академија уметности у Новом Саду уводи нове студијске програме у области ликовне уметности – Нови ликовни медији и Фотографија.

2004.
Удружење за чланство уводи нову секцију / област уметничког деловања – Нови ликовни медији.

2008.
Одржана 57. годишња изложба чланова СУЛУВ-а у Галерији Рајка Мамузића и на изложби је учествовало 74 уметника.

2009.
У складу са новим законом урађена је пререгистрација удружења у Удружење грађана СУЛУВ.
Одржана 59. годишња изложба чланова СУЛУВ-а у Галерији Рајка Мамузића.

2011.
Министарство за културу и информисање Републике Србије додељује СУЛУВ-у статус репрезентативности.

2012.
Одржана 61. годишња изложба чланова СУЛУВ-а у Галерији Рајка Мамузића.

2015.
Академија уметности у Новом Саду акредитује докторске академске уметничке студије из области ликовних и примењених уметности. У наредном периоду, у Галерији СУЛУВ-а често се одржавају и самосталне изложбе студената 3. нивоа студија – докторски уметнички пројекти.

2017.
Отворен је јединствен Музеј Terra у Кикинди, где је смештено скоро 1000 вајарских радова насталих у оквиру Интернационалног симпозијума скулптура у теракоти.

2018.
СУЛУВ функционише кроз следеће програме: Програм изложби чланова Удружења (самосталне и групне изложбе чланова), Програм сарадње и партнерских реализација (размена изложби и програма кроз мрежу удружења, реализације догађаја кроз уговорене сарадње), Програм рецензије (рецензије догађаја, теоретске анализе), Едукативно-истраживачки програм (отворени дијалози, јавна вођења, предавања и семинари), Програм размене и боравка (радна гостовања уметника из иностранства), Издавачки програм (годишња публикација и друга стручна издања), Програм нових уметничких пракси Удружења.
Покренуто је посебно издање‒годишња публикација Продукција СУЛУВ-а.

2019.
У циљу афирмације локалне новомедијске уметничке праксе покренут је бијенални пројекат СМИЦ: Покретна мала форма, платформа за продукцију и презентацију експерименталних и нових уметничких форми.
Покренут је програм размене и боравка уметника.
Реализована је изложба Простор у савременој уметности Војводине у Галерији „Казамат” у Осијеку.

2020.
Реализован је развојни пројекат Повежи, обележи (Линк Ит, Марк Ит) којим се отвара ново поље програмских садржаја Удружења, а пројекат је уврштен у програм Нови Сад – Европска престоница културе (NS EPK).
Реализован је пројекат Art Body Art, као развојни програм NS EPK.

2021.
Започет је истраживачки пројекат Архивска грађа СУЛУВ-а: Седам деценија континуитета (1946‒2021) и публиковано је прво издање у оквиру овог пројекта: Фрагменти историје (1957‒1967). Покренута је дигитализација и публиковање садржаја архиве Удружења, а грађу је истраживао и текстуално обрадио Владимир Митровић.

2022.
Публиковано је друго издање у оквиру пројекта Архивска грађа‒Фрагменти историје (1968‒1977).

Босиљка Зиројевић Лечић
Босиљка Зиројевић Лечић 
Кустос (СУЛУВ)

Магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Више од двадесет година активно ствара и излаже своја дела из области ликовних уметности. Члан удружења УЛУВ-a од 1995. године.

252 године ууметности у Војводини
Пројекат:

252 година уметности
Стратегија сећања 
Из историје уметничких удружења Војводине

Линкови:

Created with Mobirise website template