252 године уметности / Стратегије сећања
Из историје уметничких удружења Војводине
од 8. априла до 8. маја 2022.
Из историје уметничких удружења Војводине
од 8. априла до 8. маја 2022.
У години када Нови Сад представља једну од европских престоница културе, први пут у историји наше земље, МСУВ се одлучио да организује камерну изложбу, са пратећим догађајима…
Изложба 252 године уметности / Стратегије сећања, са свим пратећим садржајима, има за циљ да на једном месту, у оптималним галеријским условима централне музејске установе савремене уметности у АП Војводини, прикаже богато вишедеценијско деловање три репрезентативна уметничка удружења ликовних уметника која делују у континуитету више од пола века – Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ, 1946), Друштва архитеката Новог Сада (ДаНС, 1960) и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ, 1964), као и Музеја савремене уметности Војводине (МСУВ, 1966). Материјал који је предвиђен за излагање ове заједничке, троделно конципиране изложбе, укључује кустоски избор из документације удружења, делове изложби посвећене њиховим историјатима, штампани материјал – књиге, каталози, плакати итд. – посебно дизајниране и штампане принтове са уређеним легендама на српском и енглеском језику, документарни филмски и видео материјал за приказивање на зидним екранима, као и одабране радове чланова удружења из колекције МСУВ – слике, скулптуре, керамику, керамопластику, цртеже, плакате. Све изложено и постављено на вебу такође је двојезично што ће омогућити опште упознавање са најважнијим подацима и чињеницама о настанку и богатој делатности ових удружења. Начин, врста и формат презентације садржаја изложбе биће прилагођен и усмерен ка новим електронским медијима и друштвеним платформама. Поред изложбе и медијске презентације опширнијег визуелног материјала биће организовано и више стручних вођења кустоса и кустоског тима, јавне презентације рада и нових издања удружења и МСУВ, разговори са уметницима и радионице за децу и омладину различитих узраста уз присуство уметника и архитеката. Изложбу и електронска издања пратиће одговарајућа музика војвођанских композитора настала током друге половине 20. века, у избору композиторке Александре Вребалов. Предвиђено је, такође, и снимање свих дешавања у вези са припремом изложбе, сам ток трајања изложбе, те снимање кратких документарних прилога и филмова о историјату свих удружења и МСУВ као кровне покрајинске музејске установе која се бави истраживањем, изучавањем, презентацијом и прикупљањем дела савремене уметности у Војводини и регији.
У години када Нови Сад представља једну од европских престоница културе, први пут у историји наше земље, МСУВ се одлучио да организује камерну изложбу, са пратећим догађајима, посвећену вишедеценијском деловању новосадских и војвођанских уметничких удружења – Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ), Друштва архитеката Новог Сада (ДаНС), Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) – како би на скроман начин обележили 252-годишњицу нашег заједничког рада. Једноставном сабирању година постојања удружења додате су и године постојања Музеја, па се тако дошло до више од четврт века заједничког, паралелног деловања на пољу уметничког стваралаштва, док само музејско и галеријско праћењe текуће ликовне и архитектонске сцене тече у континуитету од педесетак година. Кустоски тим пред собом није имао лак задатак. Требало је у кратким основним цртама, на одређеном простору, симболично, или пак на основу властитих утисака, приказати вишедеценијско деловање уметничких удружења. Уз сва ограничења која се протежу скоро у недоглед, али која нас нису обесхрабрила, покушали смо да прикажемо наша виђења историјата удружења обимно користећи писане изворе, монографије, каталоге салона, самосталних и колективних изложби, плакате, прес-клипинге, као и постојеће видео и аудио снимке, а, такође, желели смо да рад удружења прикажемо и преко дела њихових чланова која се чувају у МСУВ. Одлучили смо се за неколико најеминентнијих војвођанских уметника друге половине протеклог века, а посебну пажњу усмерили смо ка електронском приказивању на самој изложби. Бирајући између мноштва догађаја, изложби и манифестација желели смо да визуелно обогатимо саму изложбу избором уметничких радова и плаката. Свесни да нисмо у могућности да презентујемо комплетне историјате удружења циљано смо бирали оне који, из данашњег угла посматрано, могу да фигурирају као њихови симболи. Сматрамо да је савремени гледалац и читалац само онај који је успео да упозна своју прошлост и који, сходно томе, самостално може да направи избор који би био у духу времена у ком живи.
Тешко је, па и немогуће, на једном месту, у кратким цртама, представити вишедеценијски рад и деловање удружења. Посебно су биле плодне шездесете и седамдесете године када удружења активирају своје излагачке праксе у својим (новим) галеријама које су, одмах потом, постале кључна места ликовног живота града. У исто време започиње се и организовање годишњих изложби, пролећних и јесењих салона или пак бијеналних манифестација. У време које није било наклоњено публиковању и штампању каталога и књига, удружења су успела да објаве значајна монографска издања, као и читав низ каталога самосталних изложби. Брзо се у ликовни живот покрајине укључује и Музеј савремене уметности са бројним активностима усмереним ка праћењу и промоцији деловања уметника, чланова удружења. Већ две генерације кустоса Музеја пратиле су деловање уметника организујући им велики број самосталних и колективних изложби уз солидне каталоге. Музеј је такође био и остао документациона база деловања свих удружења, а његове разноврсне збирке годинама су попуњаване оригиналним уметничким делима чланова удружења. СУЛУВ већ има разграната поља својих континуираних активности и програма – изложбе чланова, сарадња и партнерске реализације, едукативно-истраживачки програм, размена и боравак гостујућих уметника, издавачка делатност и програм нових уметничких пракси. УПИДИВ кроз своје бројне уметничке секције негује излагачку и посебно издавачку праксу, као и традиционалну бијеналну манифестацију ФОРМА (1965). ДаНС поред истоименог часописа (1982) и доделе Награде за архитектуру „Ђорђе Табаковић” (1995), организује сада већ регионални Салон архитектуре, као и Дане архитектуре (1993), учествује у припремама за различите архитектонске и урбанистичке конкурсе и активно коментарише актуелну урбанистичку праксу.
Удружења су била део организованог државног покровитељства, као и саставни део опште културне политике земље, покрајине и града који су финансирали њихов рад и деловање и све њихове пројекте. Уз то, удружења су се паралелно борила за бољи статус самих чланова, као и за креирање читаве ликовне сцене кроз реализацију изложби и салона, штампањем материјала, кроз сусрете са другим уметницима и сл. Након распада социјалистичког система и успостављања транзиционог капитализма, те нарастајуће жеље власти да се ослободе баласта (читај: финансирања) удружења над њих су се, попут сенке, надвили црни, слутећи облаци... Тек последњих година та сенка постала је блеђа, па и прозирнија, мада удружења и даље воде битку за бољи друштвени положај уметника и уметничке заједнице у целини. Престижна по саставу, удружења су од постанка самостално бирала своје чланство, па тако СУЛУВ данас има 563 члана, УПИДИВ 434 и ДаНС 613.
Сарадња уметничких удружења започиње раних шездесетих година протеклог века, а период посебно интензивне сарадње биле су седамдесете године и пројекти тзв. синтезе кроз које су успешно решавана питања украшавања и уметничког опремања нових градских објеката јавних намена. Такође, чланови свих удружења су активно учествовали у решавању урбанистичке проблематике, посебно у случајевима тзв. малог урбанизма (урбанистичка решења мањих, градских површина), а били су и у бројним конкурсним комисијама где су учествовали у доношењу одлука о најбољим урбанистичким и архитектонским решењима за поједине локације и објекте. Заједнички је пројекат свих удружења и организовање Новосадског (ликовног) салона (1971). Заједнички именитељ свих удружења је и Музеј савремене уметности Војводине (некада Галерија савремене ликовне уметности) који је започео рад са циљем да прати, промовише и историзује деловање чланова сва три удружења, што успешно чини у континуитету више од пола века.
Свакако не треба заборавити и чврсте, пријатељске и професионалне везе чланова свих удружења. Током деведесетих година претходно успостављена сарадња је на одређен начин била успорена, па чак и прекинута, будући да су се сама удружења, па и већина њених чланова, борила за опстанак на граници са пуким преживљавањем. Ипак, у последње време, из свих удружења, покренуто је низ заједничких акција које се углавном односе на општа, друштвена питања о уређењу града и на решавање професионалних статуса самих чланова. Тако је и овај пројекат, инициран у МСУВ, само још један у низу акција које имају за циљ успостављање чвршће и квалитетније сарадње у проналажењу нових путева заједничког деловања. Последњих година и сама су удружења показала појачано интересовање и неку врсту новог сензибилитета за различите врсте историзације сопственог деловања о чему сведоче бројни записи, изложбе и пројекти, књиге, каталози и часописи. На крају, треба поменути и похвалити новију праксу свих удружења која се тиче истраживања, изучавања и представљања рада њених чланова кроз низ историографских пројеката – Архивска грађа СУЛУВ-а: Седам деценија континуитета (1946–2021), двотомна монографија УПИДИВ: 50 година примењених уметности у Војводини, ДаНС-ова публикација 25 година Награде за архитектуре „Ђорђе Табаковић”, као и 88 бројева ДаНС-а, истоименог часописа за архитектуру и урбанизам, једног од најдуготрајнијих наших архитектонских магазина. Све наведено, заједно са овом богатом издавачком продукцијом, сведочи о постојању квалитетне уметничке понуде на овим просторима која је на адекватан начин праћена и бележена за поколења која долазе. Један од основних циљева ове изложбе, каталога и веб пројекта је колегијални и музеолошки допринос историзацији деловања удружења ликовних уметника и архитеката Војводине и Новог Сада, као и њихове веће видљивости у културном и уметничком животу града.
Избор музичких дела обухвата период од 1956. до 1998. године и паралелна je са годинама настајања уметничких дела из збирке Музеја савремене уметности Војводине приказаних на овој изложби. Једанаест музичких нумера репрезентују три генерације композитора који су деловали у Војводини у другој половини XX века. Композитори Рудолф Бручи и Никола Петин стварали су на основама европског музичког модернизма и у оквирима историјски већ успостављених форми уметничке концертне музике попут симфоније Brevis (Петин, 1956) и симфоније Leste (Бручи, 1965), која је и међународно препозната и награђена првом наградом на конкурсу белгијске краљице Елизабете. Поред својих уметничких активности, ова два аутора одиграла су кључну улогу у оснивању и раду музичких институција у Војводини након Другог светског рата. Ерне Кираљ и Каталин Ладик оставили су снажан траг како у академским тако и у експерименталним уметничким круговима. Графичка нотација, импровизација, конструисање нових инструмената, експерименти са магнетном траком и вокалним техникама, интензивна посвећеност етномузиколошким истраживањима у Кираљевом случају, ставља ово двоје уметника у сам центар светске музичке авангарде, уз признате савременике попут Џона Кејџа или Џоан Ла Барбаре. Мирослав Штаткић, Славко Шуклар, Стеван Дивјаковић и Зоран Мулић имали су академске каријере и били су активни чланови Друштва композитора Војводине. Њихово стваралаштво базирано на традицији западне уметничке музике ширило се на област електронске музике, попут Шукларове Флауре 94, укључивало је рад са елементима народне музике са ових простора као и истраживање класичних форми не-западних музичких традиција. Рани радови Бориса Ковача, Стевана К. Тикмајера и Митра Суботића Субе обележили су врхунац инвентивности и аутентичног, личног израза ван институционалних оквира раних 80-их година. Долазећи из различитих музичких миљеа, углавном не академских, чак и у случају Тикмајера који је стекао формално академско образовање композитора, њихове каријере су се од краја 80-их развијале и цветале у иностранству. Музичка интересовања ових композитора ишла су много шире од компоновања – били су активни као извођачи, сарађивали су међусобно, као и са другим композиторима и музичарима, и предводили ансамбле састављене од класично обучених музичара и импровизатора различитих музичких жанрова. Користили су подједнако прецизне нотне записе као и импровизацију, а код њих наилазимо и на ране примере семпловања етничких инструмената (Ковач и Суба). Као пионири стапања различитих музичких жанрова заувек су променили устаљена схватања појма концертне уметничке музике на нашим просторима.
Никола Петин (1919—2004), Друга симфонија / Бревис, 2. став, 1957; Рудолф Бручи (1917—2002), Симфонија Леста, 3. став, 1965; Каталин Ладик, Phonopoetica, одломак, 1976; Ernö Kiraly (1919—2007), Phoenix, Perpetuum Mobile; Мирослав Штаткић, Свита за кларинет, одломак, 1984, Борис Ковач, Caravan Orient, 1988; Митар Суботић Суба (1961—1999), In the Moon Cage, Annex 01, 1988; Stevan K. Tickmayer, Oriens / Occidens, 1988; Стеван Дивјаковић, Altum Silentium, 1989; Славко Шуклар, Флаура, 1994; Зоран Мулић, Циганска паганинијана, 1998.
| Youtube |
Докторирала на Универзитету у Мичигену, написала више од 90 дела, извођена у Карнеги Холу, Барбикану, Конгресној библиотеци у Вашингтону, Српском народном позоришту, Коларцу. Добитница две Мокрањчеве награде.
Created with Mobirise - See here
